Makadamija – šta je i za šta je dobra?

makadamija

Makadamija je tropski orašasti plod poreklom iz kišnih šuma Australije, a danas se uzgaja i u Havajima, Latinskoj Americi, Africi i Aziji. U pitanju je plod zimzelenog drveta iz roda Macadamia, čiji orasi imaju blagi, puterasti ukus i kremastu teksturu. Iako se često naziva „orahom“, makadamija tehnički nije pravi orah, ali se tako klasifikuje zbog svojih karakteristika i upotrebe u ishrani.

Plod se konzumira sirov ili pečen, a često se koristi i za pravljenje ulja, putera i mleka. Zbog bogatstva zdravih masti i nutrijenata, makadamija je postala sinonim za kvalitetnu i nutritivno bogatu užinu.

Nutritivne vrednosti makadamije

Prirodno je bogata zdravim mastima, posebno mononezasićenim masnim kiselinama koje pozitivno utiču na zdravlje srca. U samo 100 grama ovih orašastih plodova nalazi se oko 75 g masti, ali i obilje vitamina i minerala:

Vitamin E (uključujući tokotrienole)
Vitamini B-kompleksa (B1, B2, B3, B6)
Kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum
Gvožđe, cink i bakar
Dijetalna vlakna i antioksidansi
Zahvaljujući ovom sastavu, makadamija se sve češće preporučuje kao deo balansirane ishrane, naročito kada se konzumira u umerenim količinama (10–12 komada dnevno).

Makadamija orah i zdravlje

1. Zdravlje srca

Jedna je od najbogatijih prirodnih izvora mononezasićenih masti, koje mogu da smanje nivo „lošeg“ LDL holesterola i triglicerida, a da istovremeno povećaju nivo „dobrog“ HDL holesterola. Osim toga, sadrži antioksidanse i flavonoide koji smanjuju upale i štite krvne sudove od oksidativnog stresa – važnog faktora u razvoju srčanih bolesti.

2. Kontrola šećera i prevencija dijabetesa

Zahvaljujući niskom sadržaju ugljenih hidrata i visokom udelu zdravih masti i vlakana, makadamija ne izaziva nagle skokove šećera u krvi. To je čini pogodnom za osobe koje imaju dijabetes tipa 2 ili su u riziku od razvoja metaboličkog sindroma. Studije su pokazale da redovno konzumiranje orašastih plodova, uključujući i ovaj, može poboljšati glikemijsku kontrolu.

3. Pomoć pri regulaciji telesne težine

Iako je visokokalorična, makadamija sadrži nutrijente koji pomažu u smanjenju apetita i produženju osećaja sitosti. Vlakna i proteini usporavaju varenje i pomažu da se duže osećate siti, dok omega-7 masna kiselina (palmitoleinska kiselina) podržava ubrzanje metabolizma masti i smanjuje njihovo skladištenje.

4. Zdravlje creva

Makadamija sadrži rastvorljiva vlakna koja deluju kao prirodni probiotik – hrane korisne bakterije u crevima i pomažu u očuvanju zdrave mikroflore. Ova osobina može doprineti smanjenju crevnih upala i pomoći kod stanja poput sindroma iritabilnog creva, ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.

5. Jačanje kostiju

Bogat sadržaj minerala kao što su kalcijum, magnezijum, fosfor i kalijum čini makadamiju odličnim saveznikom u očuvanju gustine i čvrstine kostiju. Ovi nutrijenti učestvuju u regeneraciji koštanog tkiva i sprečavanju osteoporoze, naročito kod starijih osoba.

6. Zdravlje kože i usporavanje starenja

Vitamin E, posebno u obliku tokotrienola, ima snažno antioksidativno dejstvo i pomaže u zaštiti kože od oštećenja izazvanih UV zračenjem i slobodnim radikalima. Skvalen, još jedan sastojak prisutan u makadamiji, doprinosi hidrataciji kože i očuvanju njene elastičnosti. Redovno unošenje makadamije može doprineti smanjenju bora i podstaći prirodni proces obnove kože.

7. Zdravlje mozga

Antioksidansi iz makadamije mogu pomoći u očuvanju moždanih funkcija i prevenciji neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove. Iako su potrebna dodatna istraživanja na ljudima, laboratorijske studije ukazuju na to da tokotrienoli štite nervne ćelije od oksidativnih oštećenja.

Kako se konzumira makadamija?

Makadamija može da se konzumira sirova ili blago pečena (bez dodatnih ulja i soli), kao užina ili dodatak obrocima. Na tržištu je dostupna i u obliku brašna, mleka i ulja. Preporučena količina je jedna šaka dnevno, odnosno oko 28 grama (10–12 plodova).

Najbolje je čuvati je u hermetički zatvorenoj posudi, na sobnoj temperaturi ili u frižideru kako bi što duže ostala sveža.

Ko bi trebalo da je izbegava?

Iako se često preporučuje zbog svojih brojnih zdravstvenih benefita, makadamija nije pogodna za sve. Osobe koje su alergične na orašaste plodove, uključujući lešnike, bademe ili indijske orahe, treba da budu oprezne. Simptomi alergijske reakcije mogu uključivati osip, oticanje, otežano disanje i gastrointestinalne tegobe. U slučaju sumnje, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Takođe, zbog visoke kalorijske vrednosti, osobe koje prate unos kalorija radi mršavljenja treba da paze na količinu koju konzumiraju.

Zašto je makadamija skupa?

Ona je među najskupljim orašastim plodovima na svetu, i to sa razlogom. Drvo makadamije sporo raste, a prvi plodovi se pojavljuju tek nakon nekoliko godina. Proces berbe i prerade je takođe složen – plod mora da sazri, opadne, zatim se suši i mehanički ljušti. Zbog visoke potražnje i ograničene ponude, njena cena ostaje visoka.

Krajnji zaključak

Ako ste se pitali šta je makadamija i makadamija za šta je dobra, odgovor je jasan – ovo je nutritivno bogat orašasti plod sa brojnim benefitima za zdravlje srca, kože, kostiju, creva i mozga. Makadamija orah može doprineti vašem zdravlju; uvrstite ga u izbalansiranu ishranu, ali kao i sa svim orašastim plodovima, važno je da budete umereni.