Makrobiotičke lekcije, 2.deo

Ishrana Makrobiotička ishrana

Kada jednom krenete da nabavljate prirodne i zdrave sastojke kako biste pripremili privlačne i ukusne makrobiotičke obroke, počećete da uviđate da niste ni na kakvoj dijeti, već da se prosto hranite kako je to priroda odredila čoveku. Istovremeno, počećete da shvatate da je pravilna ishrana ključ ka zdravom, slobodnom i srećnom životu.

Makrobiotika ne omogućava prilagođavanje našeg organizma promenama godišnjih doba. Makrobiotika nastoji da stanje našeg organizma dovede u sklad s ovim sezonskim promenama i čini to na taj način što u hladnim zimskim mesecima stavlja naglasak na više jang namirnice i metode kuvanja, dok je tokom leta u makrobiotičkoj ishrani naglasak na više jin, svežim i lako kuvanim namirnicama.
Naša ishrana treba da bude u skladu sa klimom i da joj bude prilagođena. Zbog toga, jelovnik neke osobe koja živi u Brazilu treba da se razlikuje od jelovnika osobe koja živi u Montrealu. Više jin klima severnih krajeva zahteva odabiranje nešto više jang namirnica i stavljanje naglaska na više jang načine kuvanja. S druge strane, u tropskim krajevima ravnoteža se održava odabiranjem više jin namirnica, pri čemu se manje koriste so, pritisak, vatra i drugi više jang elementi u procesu kuvanja. Mi narušavamo prirodni ekološki način hranjenja ako u svoj jelovnik uključimo namirnice iz klimatskih oblasti različitih od one u kojoj mi živimo. Zbog toga ljudi koji žive u oblasti umerene klime, kad god je to moguće, treba da izbegavaju uzimanje banana, ananasa, citrusnog voća, kafe, začina i drugih proizvoda tropskog porekla. Možemo ipak da sačuvamo zdravlje i uzimanjem veoma kvalitetnih namirnica koje su uvezene iz oblasti sa klimom sličnoj našoj, mada bi bilo idealno da se naša ishrana sastoji većinom od namirnica koje uspevaju u našoj okolini.
Naša ishrana treba da bude prilagođena godišnjem dobu. Danas većina ljudi tokom čitave godine ima srazmerno jednoobraznu ishranu. Na primer, često jedu sladoled i piju bezalkoholna pića preko zime, a jaja, meso i druge životinjske proizvode po letnjoj vrućini. Naravno da takva ishrana

Preporučujemo:

Potrebno je da, koliko god je to moguće, zasnivamo našu ishranu na namirnicama koje su prirodno dostupne u našem kraju u određeno godišnje doba, odnosno koje možemo prirodno uskladištiti, ne koristeći veštačke metode zamrzavanja, konzervisanja ili hemijskog tretiranja radi zaštite od kvarenja. Žitarice, mahunarke, morske alge, fermentisane namirnice kao što su miso i tamari, makrobiotička turšija i ostale namirnice koje u prirodnom stanju mogu da se čuvaju na hladnom i suvom mestu tokom čitave godine, treba da sačinjavaju najveći deo naše ishrane.
Naša ishrana treba da se razlikuje zavisno i od ličnih potreba. Pošto je svaka osoba jedinstvena, ne postoji dvoje ljudi koji treba ili mogu da jedu isto. Svaka osoba ima različite potrebe, zasnovane na takvim varijablama kao što su životno doba, godišnje doba rođenja, ranije navike u jelu, fizička kondicija, vrste aktivnosti i druge. Sve ovo moramo uzeti u obzir kada biramo i pripremamo svoju svakodnevnu hranu.
Naša hrana treba da ima privlačan ukus i lep prirodan izgled. Pomoću makrobiotike možemo lako da održimo svoje fizičko, mentalno i duhovno zdravlje. Međutim, zdravlje nije krajnji cilj makrobiotike, već samo sredstvo koje nam omogućava da živimo punim životom. Jednostavne, prirodne, integralne namirnice, ako su na odgovarajući način pripremljene i estetski servirane, u stvari najviše prijaju. Na bi trebalo da imamo osećaj da sami sebi uskraćujemo bilo koji poseban ukus ili vrstu namirnica, već da shvatimo da se upravo zahvaljujući makrobiotici naša sosobnost uživanja u različitim ukusima razvija. Naša hrane treba u svako doba da bude ukusna i privlačna, i mi treba u njoj da u potpunosti uživamo. Ako to nije slučaj ili ako imamo osećaj da nam nešto u našim svakodnevnim obrocima nedostaje, to znači da je naše umeće manjkavo. U tom slučaju moramo nastojati da usavršimo svoju tehniku kuvanja.

Izvor: